О ЧИКА СРЕТИ
Рођен ја сам крај Париза,
видо сам га скроз изблиза,
француско сам млеко пио
и на Ајфеловој кули био.
Па са непуна три лета
обишо сам мало света,
сигурно сам био срећан,
ал се пута и не сећам.
У Суботици отад живим
и још се Градској кући дивим,
град кад погледам из близа
лепши ми је од Париза.
Стекао сам ту другаре,
сад већ пријатеље старе,
у гимназију ја сам ишо,
сећа ме се гарант дишо.
Факултет сам оставио,
нисам тад за њега био,
брзо сам се оженио,
кћер и сина сам добио.
Ни за чиме ја не жалим
нит се чиме децо хвалим,
ал ово моје деце двоје
је највеће богатство моје.
Брзо они су порасли,
сад су велики, одрасли,
док унуке своје чекам
ја свој деци пишем, певам.
Зовите ме чика Срета,
деценија ми је пета,
израсла ми брада седа,
па неки мисле да сам деда.
Ал ми то баш и не смета,
каква може бити штета,
можда изгледам ко старац,
ал у души још сам малац.
Волим кад вам децо певам,
кад са вама мало сневам,
кад се мало играм, дружим,
кад вам радост, срећу пружим.
Волим да вам песму срочим,
да у светић бајки крочим,
да вас понекад насмејем
и да вам мало срце згрејем.
Категорије ![]()
- Све Категорије
-
+
-
+
-
+
-
+
-
+
-
+
-
+
-
+