ПРИЈАТЕЉИ

  orfej

Зујко – Сретен Станчевић

ЗУЈКО

 

Много је патио Зујко,

и већ је падо’ у кризе,

јер никако није мого,

нигде никог’ да угризе.

 

Судба’ му не беше склона,

јер у кућу нико да дође,

а изаћи из ње није мого’,

јер кроз мрежу није мого’ да прође.

 

Какве ли велике среће,

кад с одмора Саша се врати,

не слутећ’ да Зујко га чека, 

и да ће тешке муке да му скрати.

 

А Зујко једва дочека’ вече,

да Саша уморан у кревет оде,

па сав срећан ка’ њему се сјури,

и напокон га ко’ комарац убоде.

 

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.