ПРИЈАТЕЉИ

  orfej

Умазанко – Сретен Станчевић

УМАЗАНКО

 

Толико сам се смејо’,

док сладолед сам јео,

да од смеха сам пао,

и лице сво умазао.

 

А Жућа дојури одмах,

и поче’ ми лизатати лице,

што тати беше толко’ смешно,

да умало паде са столице.

 

А другари засмејани моји,

баш нису били пуно бољи,

јер су од смеха попадали,

до мене по зеленој трави.

 

А мали Пера у смеху поче’,

да виче да ће да се упишки,

што толко’ засмеја Марка,

да крене од смеха да вришти.

 

А од толикога смеха,

створи’ се тако смешна јека,

да је и озбиљан комшија Лека,

с бицикле скоро пао од смеха.

 

Тад исмејасмо се баш слатко,

па ни мама не беше тад љута,

и увек се насмејемо тој причи,

ма колико је испричали пута.

 

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.