PRIJATELJI

  orfej

Umazanko – Sreten Stančević

UMAZANKO

 

Toliko sam se smejo’,

dok sladoled sam jeo,

da od smeha sam pao,

i lice svo umazao.

 

A Žuća dojuri odmah,

i poče’ mi lizatati lice,

što tati beše tolko’ smešno,

da umalo pade sa stolice.

 

A drugari zasmejani moji,

baš nisu bili puno bolji,

jer su od smeha popadali,

do mene po zelenoj travi.

 

A mali Pera u smehu poče’,

da viče da će da se upiški,

što tolko’ zasmeja Marka,

da krene od smeha da vrišti.

 

A od tolikoga smeha,

stvori’ se tako smešna jeka,

da je i ozbiljan komšija Leka,

s bicikle skoro pao od smeha.

 

Tad ismejasmo se baš slatko,

pa ni mama ne beše tad ljuta,

i uvek se nasmejemo toj priči,

ma koliko je ispričali puta.

 

(Sreten Stančević)

Leave a Reply

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.