STRAŠILOVIĆ STRAŠILKO
Na jedno kukuruzno polje
ne sme sleteti niko
jer čuva ga strašni
Strašilović Strašilko
i priča se o njemu
čak preko sedam gora
da za vrane i svrake
on prava je mora.
Međ pticama kruže priče
da ima strašne oči
da brz je kao munja
da niotkuda skoči
da jako dobro čuje
da nikada ne spava
da sve trešti kad vikne
da je strašniji od lava.
A Strašilko se smeje
toj njihovoj priči
pa on sav je od slame
oči mu crni dugmići
i nosi pokidano odelo
što mu je vetar isparo
jer on je samo jedno
dobro strašilo staro.
(Sreten Stančević)