ПРИЈАТЕЉИ

  orfej

Мргуд – Сретен Станчевић

МРГУД

 

Био један деда

намрштен и строг

нос му био црвен

и шиљат као рог

глумио је газду

пркосног и злог

хтео је да буде

батина и Бог.

 

Свако му је био

неразуман, глуп

недовољно спретан

успорен и туп

све док једног дана

разболео се није

и отад више није

исти као прије.

 

Променио се деда

сад стално се смеши

и не виче више

кад неко погреши

речи су му сада

меке и благе

и очи му постале

баш сјајне и драге.

 

Псовку више нико

не може да чује

кад потребан је неком

да помогне, ту је

а унуке своје

увек прати до школе

дека јако их воли

ал и они га воле.

 

А знате ли ко је

заслужан за то

па унука Злата

мало дедино злато

уз дедину је увек

постељу била

док оздравио није

у крилу му је снила.

 

Сви деду када виде

још увек се чуде.

Кажу: То онај је мргуд?

Ма, не може да буде!

Чак и нос његов црвен

симпатичан им сад

сви деку доброг воле

свима постао је драг.

 

(Сретен Станчевић)

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.