<span class=

Сунчан дан

СУНЧАН ДАН

Када сване сунчан дан
свак је одмах раздраган
свакој души светло прија
осмех као сунце сија.

Пресрећна се смеше лица
радују их песме птица
пољско цвеће што мирише
све некако лепше дише.

(Сретен Станчевић)

НА КРАЈ СЕЛА

На крај села кућа бела
покрај куће вита јела
а до јеле штала мала
покривена с шест евала.

У тој штали пет оваца
леже поред белог јарца
а крај јарца кока смеђа
пилиће под крила ређа.

Одма до њих коза једна
изгледа баш много жедна
са крмачом воду пије
док по земљи вепар рије.

А одозго голуб гледи
мачка како мирно седи
на врх старе псеће куће
доброга чувара жуће.

И ту одмах, шест корака
на бунару стоји сврака
а крај њега расте цвеће
два, три жбуна и дрвеће.

Ту у хладу седи деда
са унуком шталу гледа
у крилу му зечић Пепо
баш је свима овде лепо.

(Сретен Станчевић)

ЈАНИНА МУКА

Неколико задњих дана
понаша се чудно Јана
тихо цвили, сва се чешка
сама себи већ је тешка.

Мало мрмља, мало режи
па у кућу своју бежи
час се ваља, час се грицка
па се излаје на Мицка.

Ал схватила је мама Мира
шта то Јану нашу дира
шта јој смета, шта је цима
замислите – буве има!

(Сретен Станчевић)