PRIJATELJI

  orfej

Mrgud – Sreten Stančević

MRGUD

 

Bio jedan deda

namršten i strog

nos mu bio crven

i šiljat kao rog

glumio je gazdu

prkosnog i zlog

hteo je da bude

batina i Bog.

 

Svako mu je bio

nerazuman, glup

nedovoljno spretan

usporen i tup

sve dok jednog dana

razboleo se nije

i otad više nije

isti kao prije.

 

Promenio se deda

sad stalno se smeši

i ne viče više

kad neko pogreši

reči su mu sada

meke i blage

i oči mu postale

baš sjajne i drage.

 

Psovku više niko

ne može da čuje

kad potreban je nekom

da pomogne, tu je

a unuke svoje

uvek prati do škole

deka jako ih voli

al i oni ga vole.

 

A znate li ko je

zaslužan za to

pa unuka Zlata

malo dedino zlato

uz dedinu je uvek

postelju bila

dok ozdravio nije

u krilu mu je snila.

 

Svi dedu kada vide

još uvek se čude.

Kažu: To onaj je mrgud?

Ma, ne može da bude!

Čak i nos njegov crven

simpatičan im sad

svi deku dobrog vole

svima postao je drag.

 

(Sreten Stančević)

Buđenje – Sreten Stančević

BUĐENJE

 

Veselo sunce

raširilo grudi

zracima toplim

spavalice budi

rukama zlatnim

dodiruje lica

pupoljke i krila

pospanih ptica.

 

Oblake bele

vetrić je pono

kišicu blagu

zemlji je dono

napojio žedne

borove šume

i poljane zelene

životom pune.

 

Bude se male

ptičice gladne

životinje žedne

i bubice radne

radosna deca

i nasmejani ljudi

svako srce se smeje

kad zora zarudi.

 

(Sreten Stančević)

 

Plavi bicikl – Sreten Stančević

PLAVI BICIKL

 

Čim otvori

Mila oči

do bicikla

odmah skoči

jedva čeka

zoru ranu

da se vozi

s njim po stanu.

 

Sviđa joj se

što je mali

što bicikl

baš je plavi

s radošću je

na njeg sela

oduvek je

takav htela.

 

Što su ručke

roze boje

što točkovi

dobro stoje

željno čeka

baku, dedu

da u parkić

je odvedu.

 

(Sreten Stančević)